Herojska borba za opstanak mobilnih prodavača hrane

Da li grad Čikago treba štititi restorane od mobilnih operatera na točkovima? Pogledajte priču o tome kako se inovativni preduzetnici bore za svoje pravo da prodaju hranu u mobilnim kamionima i tako se natječu sa tradicionalnim nepokretnim restoranima, čiji vlasnici ne žele konkurenciju.

video izvor InstituteFor Justice YouTube kanal

(video na dnu transkripta)

transkript:

Ovo je priča o herojskoj borbi hrane i herojskoj borbi jedne grupe za slobodu. U carstvu promjenljivih ćudi ljudi se bore za opstanak. Pametni trgovci lansirali su mobilne taverne, sposobne da utaže glad naroda gde god se našli.

Ja sam Greg Burt, vlasnik sam mobilnog obrta "Chicago Schnitzel King." Ovo je moj džip, mobilna prodavnica hrane u kojoj ja proizvodim najbolje šnicle u Čikagu. Ja sam Kristen, i ja sam kraljica mobilnog Chicago Schnitzel King'a. Ja sam Lora, preduzetnik i vlasnik mobilnog obrta Cupcakes for Courage i pekare Courageous Bakery.

Većina ljudi pozdravljaju te kočije bez konja, kao bogom poslate. Ali tu je i plemićka manjina koja se plaši te novine. Oni od vrhovnog savjeta traže da kočijama zakonom zabrane da rade blizu njihovih plemićkih dućana

Efekat ove uredbe je bio da se zabrane kočije od prehrane ljudi širom cijelog kraljevstva.

200 stopa pravilo je uvedeno da ograniči sve mobilne prodavače hrane da parkiraju u krugu daljem od 200 stopa od bilo kojeg od nepokretnih establišmenta, što znači da svaka firma koja prodaje hranu, kao što su 7/11, slastičarna na uglu, ...

Kazna za sve prestupe bi bila brza i oštra.

Kada bih parkirao na ulici 200 stopa udaljenoj od restorana tada bi dobio novčanu kaznu od 2000 dolara, dok neko ko parkira ispred hidranta plaća samo 100 dolara.

Jedini odbornik koji je ustao protiv dekreta prkosno je izjavio: "Mislim da ono čemu ovaj zakon služi je ograničavanje trgovine. Namjera je bila stvaranje inovacije. Restoran lobi ga se dograbio i u njega ubacio protekcionizam i razglasio paranoju."

Mediji su takođe ukazali na protekcionistički motiv odbora.

Budući da sam vlasnik jednog mobilnog kamiona hrane i pekare, mislim da su oni definitivno mogu da koegzistiraju, čak i u Los Anđelesu danas ima veoma održiva restoranska industrija i veoma isplativa prehrambena industrija na točkovima. Isto je takođe moguće i ovdje u Čikagu.

Odbor je čak pozvao svoje špijune da promatraju svaki potez mobilnih operatera.

To malim obrtnicima daje osjećaj kao da nose okove, time što moraju imati GPS uređaj za praćenje koje prate svaki njihov pokret. Ja ne vidim kakva je potreba za tim. Mislim da to nije u redu i lično to ne želim da mom vozilu.

Njihove šanse izgledaju slabašne, ali naši trgovci odbili su da propadnu. Oni su udružili snage sa družinom veselih ratnika poznatih kao "Institut za pravdu" (Institute for Justice), koji je pokolebao slične napade u drugim domenima.

Institutova nacionalna inicijativa ulične prodaje je poboljšala zakone prodaje hrane na točkovima širom nacije. Mnogi gradovi su prihvatili reformu, ali nekolicina nastavlja da odlučuje koja preduzeća pobeđuju a koja gube. U tim situacijama, jedini način da se zaštite ustavna prava ljudi je sudbenim putem.

Borim skupa sa Institutom za pravdu i mojim kolegama mobilnim prodavačima hrane, jer je to ono što vjerujem da je ispravno. I takođe mislim da je konkurencija ono što Ameriku čini velikom. Želim biti u stanju da konkurišem na tržištu i služim svoje kupce.

Čuvši za kraljev veliki poduhvat, prinčevi i sav narod širom carstva udružili su se da viču: "Živjeo kralj šnicle. Neka zauvjek ispunjava naše stomake sa šniclom i naše živote sa slobodom."

Prodavači hrane na točkovima su simbol američkog sna, i zajedno sa Institutom za pravdu možemo se boriti da taj san pretvorimo u stvarnost.

Za više informacija o ovim hrabrim junacima i njihovoj herojskoj borbi posjetite www.ij.org i kliknite "Sviđa mi se" dugme na facebook stranici Instituta za pravdu.