Parazitska ekonomija

David Boaz iz CATO instituta i John Stossel objašnjavaju kako se razni paraziti bogate manipulisanjem države i tako čine društvo siromašnijim. Izvor: LibertyPen YouTube kanal.

Transkript:

John Stossel:

Jedna jako dobra stvar o Americi i slobodnom preduzetništvu je to da ljudi uglavnom mogu postati bogati jedino pomažući drugima na neki način. To je zato što je kapitalizam dobrovoljan. Niko nije prisiljen da kupuje od vas. I to je odlična stvar. Srećom, većina života se odvija ovako. Ali sada u Americi, imamo sve više ljudi koji upotrebljavaju silu. Oni obogaćuju sebe, ali to ne čine udovoljavanjem svojim kupcima, nego, koristeći državu da natjeraju ljude da im daju novac. David Boaz iz Cato Instituta ovo naziva parazitskom ekonomijom. To je jedno od poglavlja u njegovoj novoj knjizi: "Libertarijanski um." Pa, šta podrazumijevate pod pojmom parazitska ekonomija?

David Boaz:

Postoje dva načina da se postane bogat u svakom društvu: možete proizvoditi i trgovati sa drugima ili uzimati od drugih ljudi koji proizvode nešto. I ja proizvodnju nazivam ekonomskim sredstvom stvaranja bogatstva, a uzimanje od drugih nazivam političkim sredstvom. Neki od ljudi koji uzimaju od drugih su kriminalci. Oni kradu od vas. Oni pronevjeruju. Ali ono što je još važnije je da su to ljudi koji koriste državu da uzimaju od vas.

John Stossel:

I to u sve većem broju. A šta podrazumijevate pod parazitskom ekonomijom, u čemu je prevara?

David Boaz:

Pa, prevara je da ne proizvodite nešto vrijedno sami. Već koristite zakon...

John Stossel:

Ili bar ne dovoljno vrijednosti da navedete ljude da vam dobrovoljno daju novac.

David Boaz:

Tako je. Dakle koristite zakon da dobijete nešto što niste mogli da dobijete dobrovoljnim putem na tržištu. Možda kanite implementirati tarifu da spriječite ljude od kupovanja od vaših stranih konkurenata ili možda ćete uvjeriti državu da vam da subvenciju ili na vas prenese novčana sredstva. Možda ćete uvjeriti vladu da donese zakon koji otežava konkurenciji da se takmiče sa vama. I sve te stvari su parazitske. Vi kradete bogatstvo koje drugi ljudi proizvode. I još jedan razlog zašto je to parazitska ekonomija je da kada nas paraziti napadnu, mi moramo da uložimo određeni napor za borbu protiv njih.

John Stossel:

A borba protiv njih znači lobiranje. Nešto od toga je prosto rekući zlo. Lobiranje za dobivanje novca. Ali mnogo toga lobiranja je samo u svrhu da se nečiji biznis ostavi na miru. Svi su primorani na tu igru.

David Boaz:

Vjerovatno manji dio. Ali da, Vi ste apsolutno u pravu. U proteklih 15 godina sam gledao Microsoft i Apple i zatim i Google kako sjede tamo na zapadnoj obali, prave stvari koje smo svi dobrovoljno odlučili da kupimo, a onda imate političare, birokrate, i lobiste koji dolaze ovim kompanijama i kažu im: hej, lijepo preduzeće imaš tu. Šteta bi bila ako bi mu se nešto desilo. I oni počnu da vam sugerišu da možda treba da date neke novčane doprinose za političke kampanje. Možda vam je potrebno da zaposlite neke lobiste. A možda ćemo pokrenuti antimonopolsku istragu protiv vas. I možda ćemo vam ograničiti snabdijevanje inženjerima iz inostranstva. Sve ove stvari odvlače ove kompanije u Vašingtonsku kulturu lobiranja.

John Stossel:

I ja bih rekao da su manje kreativni nego što su nekada bili. Peter Thiel ističe da se izvršni direktor kompanije više ne može fokusirati samo na inovacije. On se sada fokusira i na manipulaciju Vašingtona.

David Boaz:

I to je veoma važan aspekt toga. Možemo govoriti o tome koliko novca to košta, ali najvrijednije što imamo u našoj privredi su briljantni kreativni ljudi. I ako briljantni kreativni ljudi prave iPhone, softvere, automobile i nove načine kretanja oko grada, onda je to dobra stvar. No, ako su ometeni borbom sa lobistima drugih ljudi ili zapošljavanju svojih lobista, onda je to neto gubitak za društvo. To znači manje inovativnih proizvoda i više lobista.

John Stossel:

Spomenimo neke primjere. Vi ste među njima uvrstili vojno-industrijski kompleks.

David Boaz:

Da, naravno. Treba nam nacionalna odbrana. A to zahtijeva imamo neko oružje. Čak i oružje koje nam treba, moramo priznati, ono će državi biti prodavano od strane lobista, i tu će to biti problem u prevelikoj kupovini. Upravo smo u posljednjem potrošačkom računu potrošili $ 470 miliona na avione F-35 koje Pentagon ne želi.

John Stossel:

Imate poljoprivrednike, veterane, državne službenike, sindikate, etanolsku industriju, avionsku industriju, kamionski transport - oni su svi u Vašingtonu, gdje pokušavaju da dobiju nešto džabe.

David Boaz:

Pitali su Willie Sutton-a: zašto pljačkaš banke? A on je rekao: jer to je mjesto gde je novac. I za mnoge ljude, mjesto gde je novac je u Vašingtonu.

Preveo: Jadranko Brkić.