Submitted by Borislav Ristić on Sat, 03/10/2012 - 16:34
Nekada su ljudi u Švedskoj govorili da biti Šveđanin znači sam obezbeđivati sebe i svoju porodicu, brinuti se sam o sebi i nikad ne biti nekom na teretu. Za njih, pristojan i moralan život značio je nezavisnost i vredan rad. Tako je bilo pre manje od sto godina.
Moja pokojna baka često je govorila da sa svetom nešto nije u redu. Bila je ponosna što nikad nije tražila pomoć, što je uvek mogla da se osloni na svog supruga i sebe, ponosna što su celog života mogli sami da obezbede sve što je bilo potrebno za svoju porodicu. I kada je napustila ovaj svet sa navršenih 85 godina života, njeno dostojanstvo nije bilo narušeno. Nikada i nikom nije bila na teretu.
Submitted by Borislav Ristić on Sat, 03/10/2012 - 12:32
Povodom rasplamsavanja piratskog i anonymous aktivizma, u svetu i kod nas, CASCA u saradnji sa regionalnom Libertarijanskom mrežom Sloboda i prosperitet, organizuje seriju tribina na kojima će se analizirati nastanak novih pokreta, njihove akcije i ideje, kao i njihov uticaj na formiranje digitalnih politika u širem društvenom i kulturnom kontekstu. U toku tribine, predmet analize biće i koncept intelektualne svojine, zahtevi za izmenu zakona o autorskom pravu, kao i aktuelna dešavanja povodom sporazuma ACTA.
Submitted by Borislav Ristić on Thu, 03/08/2012 - 04:37
Jedan od najvažnijih događaja na intelektualnoj sceni tokom proteklih nekoliko godina, zasigurno predstavlja pojavljivanje profesora filozofije sa harvardskog univerziteta u ulozi jednog od najelokventijih i najžešćih zagovornika doktrine liberalizma. I zaista, na zadovoljstvo svih koji podržavaju doktrinu ljudskih sloboda, toliko pažnje i hvale je u poslednje vreme sručeno na čoveka po imenu Robert Nozik (Robert Nozick) i na njegovu monografiju Anarhija, država i utopija, nagrađenoj Nacionalnom nagradom za knjige.
Submitted by Borislav Ristić on Thu, 03/08/2012 - 02:57
Intervju (ispostavilo se, nažalost, poslednji) koji je, 26. jula 2001, Robert Nozik dao za LaissezFaire Books. Sa Nozikom je razgovarao Julian Sanchez.
O etici
Julian Sanchez: Čini se kao da je etičko gledište koje iznosite u Invariances(2001), sa naglaskom na evoluciji, sasvim različito od onoga koje čini osnov većeg dela rasprave u Anarchy, State and Utopia (1974), u kojoj je, izgleda, prisutna kantijanska aroma u argumentaciji, ili u Philosophical Explanations (1981), gde govorite o vrednosti organskog jedinstva. Da li je to tako drastična promena kao što izgleda?
Submitted by Borislav Ristić on Mon, 03/05/2012 - 20:56
Serijom nedavno objavljenih članaka u The Rewiev of Austrian Economics, Džozef Salerno je počeo da razdvaja često poistovećivane ekonomske i društvene teorije Ludviga fon Mizesa i Fridriha A. Hajeka. Naročito je pokazao da su njihova gledišta o socijalizmu bila potpuno različita – dokazujući u prilog tome da je Mizesov izvorni argument u takozvanoj debati o socijalističkoj kalkulaciji bio u celini ispravan i takođe predstavljao poslednju reč o tome, dok je Hajekov poseban prilog debati bio iz osnova pogrešan i samo povećao zbrku. Beleška koja sledi pružiće dodatno potkrepljenje Salernovoj tezi.