Ritualizovano ratovanje

Video je nasta nakon nereda u Vankuveru 2011. god. On govori kako je ritualizovano ratovanje na tribinama i pred malim ekranima nažalost aktuelno svuda i uvijek, te priprema za pravi rat.
...misli svojom glavom.

"Ludilo kod pojedinaca je nešto rijetko - ali u grupama, partijama, 'narodima', i istorijskim epohama,ono je pravilo." - Friedrich Nietzsche

Prevod i obrada: Savo Gajić

Postoji nečasan "dogovor" koji će ti ponuditi "tvoja zemlja" i tvoja kultura. U toliko da će ti oni pružiti zamjenu za samopoštovanje, zamjenu za samointeres, zamjenu za autentičnost i samoostvarenje.

Jedan od zamjena je navijanje za tvoj usrani sportski tim. To je prirodno. To je oblik kockanja sa tvojim nervnim sistemom, tako da ako "tvoj" tim pobijedi, logično si vrlo srećan, a ako "tvoj" tim izgubi onda si vrlo nesrećan. To je ruski rulet sačinjen od adrenalina ili depresije. Ovo ti se nudi u zamjenu za kontrolu nad tobom i u zamjenu za tvoj novac, naravno! Većina klubova uzima bukvalno i direktno iz “javnog” džepa ili kroz finansiranje sportskih stadiona, tako da je to u suštini  prevara, pljačka.

Ljudi će ti ponuditi ovaj kostim od laži,ovaj kostim lažnog identiteta - što je navijaš za momke u ovim kostimima,ne za momke u onim kostimima...jer oni su loši, a mi smo dobri.

 

Svi ovi sportovi su  naravno, istorijski, pričam naravno o organizovanim javnim sportovima, ne o “ja volim da igram skvoš-tenis” (što stvarno i volim), sport uopšteno, oduvijek je bio sponzorisan od strane države, jer je to dobra priprema za RAT!

Jer to treba da te nauči da je tvoj geografski slučajan lokalni tim dobar,  a geografski udaljeni, nasumični tim je zao. Ovo je samo vježba za voljenje "tvoje" „zemlje“ prije drugih, tvojih lokalnih vladara nad drugima, koji bi te mogli „osloboditi“ u slučaju da pobjede..

 

Tvoj identitet je naslikan na tebi kao kod smiješnih ljudi koji prekrivaju svoje trbušine zelenom bojom,da bi veličali neki klub zelenog kostima. Žrtvuješ svoj vlastiti identitet. Žrtvuješ svoju stvarnost. Žrtvuješ samog sebe,ono što si kao ljudsko biće, kako bi dobio samo mrvice od izvikanih, preduvanih igrača koji su plaćeni kroz nasilje nad tobom i tvojim džepom. I tako da rezultat stvarno ne iznenaduje.

Tragično je i to samo pokazuje koliko još moramo preći kao vrsta... do trenutka kada ljudi više neće gutati poput  ribica, mamac lažnog identiteta, sa udicom socijalne kontrole nad drugima i gubitkom kontrole nad vlastitim emocijama. U jednom trenutku ljudi će prestati to da rade, ali taj trenutak nije još ni blizu. Rezultati ovih sportskih zavisnosti su vrlo tužni i vrlo jasno se vide.